ИСТОРИЈА

Сваки почетак је тежак. Ова школа је свој живот започела данас већ давне 1968. године као издвојено одељење Основне школе ''Ђура  Јакшић'', која је тада била једина основна школа на подручју Пиваре и Бреснице. Све више ђака захтевало је на подрују Бреснице нову школу. Издвојено одељење била је зграда са осам учионица, малом наставничком канцеларијом, зубном амбулантом, просторијом за помоћне раднике, кухињом и трпезаријом. Тако је изгледало пред почетак школске 1968/69. када је ваљевско предузеће ''Прогрес'' завршило градњу. Издвојено одељење радило је са двадесет четири одељења у три смене.

Све се више повећавао број ученика што је показало потребу да се школски простор прошири. То се догодило после десет година. Грађевинско предузеће ''Казимир Вељковић'' 10. октобра 1978. године започиње радове на проширивању простора. Овај датум славио се касније као Дан школе. Када су радови завршени, школа је имала осамнаест учионица, библиотеку са читаоницом, наставничку канцеларију, осам припремних просторија за наставнике, пет мањих канцеларија, фискултурну салу са свлачионицама, базен са купатилима, просторију за ђачку задругу, фото-лабораторију,  кухињу и трпезарију, зубну амбуланту, котларницу, склониште и пратеће санитарно-хигијенске просторије.
23. априла 1979. године запослени референдумом одлучују да школа постане самостална. Од те године школа носи име ''Иво Лола Рибар''. У њеном саставу од самог почетка послује и обданиште, чија је зграда у близини школе. Саграђено је још 1968. и радило је у саставу ОШ''Ђура Јакшић''. 1985. издваја се и прикључује Дечјем обданишту ''Нада Наумовић''. Спортски терени у школском дворишту за кошарку и рукомет (мали фудбал) укупне површине 2688м2 изграђени су школске 1985/86. Изграђен је и саобраћајни полигон. Касније, 2002. године, обележен је и терен за одбојку.
Школа је већ била врло модерна и из године у годину све модернија. Ипак, простора никад доста због све већег прилива нових ђака. Због тога је 1989. године Грађевинско предузеће ''Казимир Вељковић" отпочело доградњу крова према пројекту Љубодрага Гајовића. Школа је добила пет нових учионица и медијатеку од 130 м2. То је омогућило да се укине међусмена.
Од 25. августа 1992. године школа мења име у ОШ''Вук Стефановић Караџић''. Име реформатора српског књижевног језика и писма школа носи и данас.
Од оснивања школе у њеном саставу су подручна одељења у Трмбасу и Букуровцу. Школске 2001/2. године уз помоћ Данског савета обновљена је школска зграда у Трмбасу, а 2003/4. обновљена је помоћна зграда.
2001/2. школске године Скупштина града помогла је реконструкцију грејања и канализације. Исте године школа је из сопствених средстава поставила рефлекторе, звучнике и корпе у школском дворишту и отворена је књижара у холу школе.
2002/3. године уређен је хол школе и простор испред кухиње. Радове су изводили Радиша Миловановић и Владета Жабарац.
По пројекту Петра Маркова, уз помоћ НВО VOCA и Скупштине града реконструисан је базен. Када је почео да ради користили су га у настави физичког васпитања ученици од четвртог до осмог разреда. Исте године по пројекту Зорана Васиљевића урађена је котларница на гас. Направљен је и веома модеран ликовни кабинет.
Уграђени су клима уређаји у поткровљу школе, а касније и у већини осталих учионица. Кабинет информатике опремљен је новим рачунарима. Реновирана је наставничка канцеларија. Ограђен је простор иза рукометног игралишта и уведен видео надзор у школи и школском дворишту. Озелењена је површина у улици Ивана Цанкара. Начин живота изнедрио је потребу да школа отвори продужени боравак - то се догодило 26. августа 2008. године.

.